Pratite nas na društvenim mrežama

The Haunting of Hill House: Duhovi kao metafora za porodičnu traumu

RECENZIJE

The Haunting of Hill House: Duhovi kao metafora za porodičnu traumu

Horor je veoma subjektivan žanr, jer ono što je nekima strašno drugima nije, pa se može reći da su najbolji horori oni koji strah pronalaze u realnim situacijama i koriste natprirodno kao metaforu za stvaran život i svakodnevne probleme. Iz tog razloga, nova Netflixova serija The Haunting Of Hill House je jedan od boljih horora u skorije vreme. Kroz priču o porodici Crain, koja je živela u ukletoj kući, upoznajemo kompleksne likove, koji se nose sa samoubistvom, zavisnošću i psihičkim poremećajima, tako da skoro svo vreme nismo sigurni da li su duhovi koji ih terorišu stvarni ili u njihovim glavama.

The Haunting Of Hill House je adaptacija kultnog romana iz 1959. spisateljice Shirley Jackson. Ona je pisala horore i misterije, koje su više bili okrenute ka unutrašnjem životu likova nego na jezivim i krvavim opisima scena, pa se njen uticaj ugleda i u tome što postoji prestižna književna nagrada nazvana po njoj. Po samoj knjizi su već snimljena dva filma, 1963. i 1999. godine, dok se radnja serija dosta razlikuje od romana. Razlog za to je što serija ima 10 epizoda, pa je bilo potrebno da se radnja razradi, kao i da se dodaju likovi – ali ipak može se reći da serija verno prenosi atmosferu romana.

Scenarista i režiser je Mike Flanagan, koji je već radio na nekoliko horor filmova – Absentia (2011), Oculus (2013), Hush (2016), Before I Wake (2016), Ouija: Origin Of Evil (2016) i Gerald's Game (2017); a na sebe je preuzeo snimanje nastavka legendarnog filma The Shining (1980) pod nazivom Doctor Sleep koji nas očekuje 2020. Baziran po romanu Stephena Kinga i filmskoj adaptaciji Stanleya Kubricka, Flanagan ima ozbiljan zadatak. Ako je sudeći po seriji The Haunting Of The Hill House i njegovim ranijim filmovima, Doctor Sleep se nalazi u sigurnim rukama i očekivanja su velika.

Serija prati porodicu Crain, koju čine otac, majka i njihovo petoro dece. Jako je zanimljiv način na koji je serija snimljena, jer radnju pratimo u dva različita vremenska perioda – kada su deca bila mlađa i porodica je živela u titularnoj kući; kao i godinama kasnije kada su odrasli i svako živi svoj život, ali se nikada nisu oporavili od trauma koje im je doneo život tamo i samoubistvo majke.

1992. godine, supružnici Hugh (Henry Thomas) i Olivia Crain (Carla Gugino) se sa decom usele u kuću kako bi je renovirali i prodali. Kuću prate brojne urbane legende jer su prethodni vlasnici uglavnom tragično završili, ali ova porodica ne veruje u to i prihvata renovaciju kao još jedan zadatak. Ipak, svako od dece će iskusiti nešto paranormalno, a sve kulminira jedne noći kada ih uspaničeni Hugh ubaci u kola i izvede iz kuće u večeri u kojoj je Olivia izgubila razum i ubila se.

Iako se zvaničnom istragom utvrdilo da se Olivia ubila, Hugh veruje da je ona poludela zbog uklete kuće i da nije sama sebi oduzela život. Taj događaj će dovesti do otuđenja od dece, koju će odgajiti njihova tetka, a Hugh se povlači iz njihovih života. Svako od petoro dece započinje svoj život i u prvih pet epizoda pratimo svaki lik pojedinačno – najstarijeg sina Stevena, najstariju ćerku Shirley, srednju ćerku Theo, i najmlađe blizance Lukea i Nell. Tek u šestoj epizodi, nova tragedija okuplja sve likove zajedno. Sporiji tempo prvih nekoliko epizoda može da odbije poneke gledaoce, ali je to upravo snaga serije – sposobnost da nas upozna sa svakim likom pojedinačno i odlično ih razradi.

Steven (Michiel Huisman) ne veruje u duhove i natprirodno, i oduvek je bio zaštitnik mlađim sestrama i bratu. On je postao pisac horora i objavio knjigu koja se zove “The Haunting Of Hill House” koja se upravo bavi događajima koji su se odigrali dok su živeli tamo. Ipak, ostala deca nisu srećna zbog toga i smatraju da je Steven zarad novca i slave uništio uspomenu na njihovu majku.

Shirley (Elizabeth Reaser) je najracionalnija i najpraktičnija od svih, i izgleda ima najuređeniji život. Ona ima supruga Kevina (Anthony Ruvivar) i dvoje dece, i vlasnici su pogrebnog preduzeća. Sa njima živi i Theo (Kate Siegel), sarkastična i cinična lezbijka, koja se ne vezuje za ljude i ima samo veze za jedno veče. Theo je donekle vidovita, odnosno dok je živela u ukletoj kući razvila je dar da preko dodira ima vizije, i iz tog razloga počinje da nosi rukavice i izbegava dodire sa drugima.

Od sve dece, izgleda da su najmlađi Luke i Nell najgore prošli. Luke (Oliver Jackson-Cohen) je narkoman, koji neuspešno pokušava da se izleči, ali uvek se vraća drogi. On često krade od svojih sestara i brata, i nikad nisu sigurni gde se Luke nalazi i u kakvom je stanju trenutno. Nell (Victoria Pedretti) je kao devojčica imala susret sa duhom koji je prozvala Dama sa slomljenim vratom i nikad nije prevazišla to. Ona je jedina ostala u kontaktu sa ocem Hughom (koga u starijoj verziji glumi Timothy Hutton), kojem piše pisma. Nell je takođe pretrpela gubitak kada je njen muž umro mlad. Na kraju prve epizode, otkrivamo da se Nell vratila u kuću gde se obesila. Taj događaj okuplja porodicu Crain, a Hugh veruje da se sa Nell dogodilo isto kao i sa njenom majkom i da nije sebi oduzela život već su je natprirodne sile iz kuće koštale života.

Ove godine smo imali sjajan horor Hereditary, koji su kritičari i publika oduševljeno prihvatili, i The Haunting Of Hill House dosta podseća na taj film. Kao što je priča o duhovima u Hereditary bila metafora za gubitak člana porodice, tako je i u ovoj seriji ukletost porodice Crain možda samo trauma za gubitak roditelja koji se nije izborio sa psihičkim problemom. Likovi su jako kompleksni, i glumci koji ih igraju u mlađim i starijim verzijama su odlični u svojim ulogama. Poseban plus je to što dosta liče – naročito ćerke i majka, pa deluje kao da su prava porodica. Njihovi odnosi su jako komplikovani što naročito vidimo u šestoj epizodi kada se sastanu zbog Nelline sahrane, ali i pored tragedije vidimo da i dalje imaju svoje interne šale i priče iz prošlosti koji će ih zauvek povezivati.

Horor je teško izvesti u televizijskom formatu, i lakše funkcioniše u filmu od dva sata koji nas isprepada strašnim scenama, muzikom i atmosferom. Ipak, sve to pada u vodu ako nemamo likove do kojih nam je stalo, pa nas njihova neminovna smrt ne pogađa. Priče o ukletim kućama smo videli mnogo puta, pa je teško ponuditi nešto novo, osim ako nas likovi ne zainteresuju. Iz tog razloga, The Haunting Of Hill House je odličan jer su likovi sjajni, misterija je napeta i puna preokreta, a sporiji tempo radnja samo doprinosi tome da kada naiđu jezive scene imaju veći efekat.

 

https://youtu.be/G9OzG53VwIk

Hronični prokrastinator, kofeinski zavisnik, wannabe pisac, i TV/filmski manijak naročito kada su u pitanju trileri, horori i misterije. Pisac na blogu Knjige, filmovi, serije i sajtovima Serijala, Fat Hipster, XXZ, Taste of cinema.

Ostavi komentar

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Još iz rubrike RECENZIJE

Advertisement

NAJNOVIJE

Advertisement
NA VRH