Pratite nas na društvenim mrežama

Danko Maksimović – Fotografija kao momenat vremena i života

Intervju

Danko Maksimović – Fotografija kao momenat vremena i života

Danko Maksimović je rođen u Sarajevu 1982. godine. Promijenio je u međuvremenu više prebivališta u Bosni i Crnoj Gori. Sada živi u Beogradu, skoro 15 godina. Za artsy.ba Danko je govorio šta za njega predstavlja fotografija, u čemu nalazi inspiraciju, ko su njegovi uzori i o planovima u budućnosti.

Kada si zakoračio u svijet fotografije i kako se razvila tvoja ljubav prema fotografiji?

Oduvek sam bio pasionirani ljubitelj filma, pre svega evropskih filmova iz 60ih i 70ih godina. Logično, parelelno je postojalo i zanimanje za fotografiju iz tog perioda, ali moje bavljenje istom je došlo relativno kasno.

Prijateljica Tatjana Orlić je smatrala da imam dovoljno razvijenu estetiku i da bi bilo potencijalno zanimljivo da se oprobam u analognoj fotografiji, kupio sam stari Zenit 12XP za nekih 20ak eura, dobio od nje osnovne instrukcije korišćenja istog i ispucao svoj prvi film. Mislim da se ljubav prema 35mm formatu razvila momentalno, nije bilo prisutno samo oduševljenje samim fotografijama, nego i celim procesom nastajanja, pažljivim planiranjem kadra zbog ograničenosti na 36 snimaka po filmu i tom tenzijom iščekivanja krajnjeg rezultata.

Verujem da učenje još uvek traje, odnosno da nikad ne prestaje, što daje dodatnu motivaciju u celoj priči.

Kako bi opisao svoj stil?

Mislim da želim da moje fotografije portreta izgledaju kao kadrovi nikad snimljenih filmova, sa ženskim osobama u glavnim ulogama koje u sebi nose u isto vreme i strast i anksioznost, samopouzdanje i teskobu. Tu je prisutna kao večiti uzor Monica Vitti u Antonionijevim filmovima.

Pored toga, imam interesovanje za fotografisanje arhitekture, pre svega brutalizma i socijalističkog modernizma kao futurističke utopije, ali ne smatram se previše uspešnim na tom planu, jer nemam razvijen svoj stil.

U čemu sve nalaziš inspiraciju?

Kao sto sam rekao, na prvom mestu u filmskoj umetnosti.

Lista filmova koji mi predstavljaju inspiraciju i koje mogu da gledam bezbroj puta je duga, ali izdvojio bih neke: A Bout De Souffle (Godard) ,L’Avventura (Antionioni), Persona (Bergman), La Dolce Vita (Fellini), Zerkalo (Tarkovsky), The Conformist (Bertolucci), Possession (Zulawski), Soy Cuba (Kalatozov), Days of Heaven (Terrence Malick), Claire’s Knee (Rohmer), Hiroshima Mon Amour (Resnais), Christiane F. (Edel), Paris, Texas (Wenders)…

Svakako, inspiraciju pronalazim i u muzici, smatram da je povezanost muzike i vizuelnog neraskidiva. Kada bi moje fotografije imale soundtrack, želeo bih da to bude neki shoegaze poput My Bloody Valentine i Slowdive, ali bi tu bilo  mesta i za npr. Mazzy Star, Portishead i slične izvođače.

Takođe, dodao bih da neke geografske lokacije bude inspiraciju više nego druge, to je uzrokovano ličnim afinitetima i nije univerzalno. Verovatno je konkretno povezano sa tim gde se čovek oseća srećnim samim tim što je tu, nezavisno od odvijanja događaja. Za mene su to Berlin i Ada Bojana.

Koji su ti najdraži motivi u fotografiji?

Portreti žena, palme, pesak i more, sivi beton, golden hour u Beogradu…

Crno bijele fotografije ili u boji?

Ne pravim razliku, podjednako su bitni. Mada, crno bela fotografija je mnogo teža i mislim da je dobra fotografija u toj tehnici efektnija i da ostavlja veći utisak na posmatrača.

Da li ponekad i sam staneš ispred objektiva?

Ne praktikujem, nemam to samopouzdanje i ne volim osećaj gubitka kontrole u procesu fotografisanja.

Imaš li neke slavne (ili manje slavne) uzore u fotografiji?

Naravno, Helmut Newton, Sally Mann, Larry Clark (obožavam Tulsa photobook), a od mlađih Mariam Sitchinava, Tamara Lichtenstein i Theo Gosselin.

Koju opremu koristiš i koliko je oprema bitan faktor da bi se napravila dobra fotografija?

Imam desetak analognih kamera, ali najviše koristim Canon FX iz 1964. godine, Praktica LTL iz 70ih sa Helios 44-2 58mm objektivom i Lomo LC-A kad putujem zbog praktičnosti, jer zauzima minimalno prostora.

Ne mislim da je oprema posebno bitna, dobar kadar je mnogo važniji. To je kao kad imate bend koji odlično svira, ali dosadnu muziku, a onda dođe pank bend koji ne zna da svira i sa tri akorda oduva sve prisutne.

Smatraš li slike preko instagrama manje vrijednim, ili misliš da je dobra fotografija dobra, bez obzira je li slikana smartphonom ili pomoću neke aplikacije?

Ne smatram manje vrednim te slike, nemam neki elitistički pogled da generalizujem i u startu odbacujem fotografije zbog tehnike kojom su nastale.

Šta za tebe predstavlja fotografija?

Momenat vremena, života, samim tim neprocenjiv.

Da li si izlagao svoje fotografije i gdje? I imaš li u planu neku izložbu?

Ne, niti imam u planu u skorijem periodu. Mnogo sam samokritičan i mislim da bi trenutno ta izložba imala 3-4 fotografije.

I za kraj, koji su tvoji planovi u budućnosti?

Da fotografišem što više, po mogućnosti van Evrope.

Otkrijte svijet umjetnosti i kulture!

Ostavi komentar

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Još iz rubrike Intervju

NA VRH